Жељко Которанин против Православља

Већ дуги низ година Жељко Которанин објављује чланке везане за канонско право. Колико ми је познато г. Которанин није ни теолог, а камоли "канониста" како га неки желе да представе. Он се канонским правом бави више онако из хобија... и то не баш успашно.

Но све би се то дало опростити. Иако је покушај и нескривено настојање г. Которанина да све редом - лаике, епископе, па и сам Архијерејски Сабор - подучава смислу и значењу канона, мање смешан а више жалостан, он до сада, бар колико сам приметио, није прелазио границу пристојности и настојао је да како-тако свој рад покаже као научно утемељен.

Наравно, нема ту ни речи о научном, јер г. Которанин се није потрудио да умножи таланте дате од Бога па да стекне потребно знање. Његова "технологија" у "тумачењу" канона своди се на њихово механичко навођење без уласка у било какву богословско-истријску анализу разлога њиховог настанка те смисла који заиста имају. На тај начин се, слично поступку који протестанти спроводе са Библијом, може готово све доказати. Одабереш оно што ти треба, извадиш оу контекста и ето: већ си "канониста".

Но добро, папир све трпи, па зашто бисмо се ми уопште бавили памфлестким писањем г. Которанина које никога ко се озбиљно бави теологијом не може чак ни заинтересовати? Разлог је у томе што се г. Которанин однедавно јавно укључио у кампању против већег броја наших Епископа, подржавајући редом све што је најболесније у нбашој црквеној средини.

Тако је недавно, четвртог јуна 2008, у Чачку одржао и "предавање" на канонској територији епархије Жичке, без знања и благослова надлежног епископа, односно како верујемо, без било чијег благослова. (http://www.novinar.de//wp-content/uploads/2008/06/01zeljko-kotoranincacak04062008.mp3).

Није се либио г. Которанин да изнесе ни најгнусније лажи:

"У том смислу је и Равена донела неке закључке који се крију од јавности. А основна тема била је папски примат, да је папа први једини и главни поглавар сви и православних цркава."

прво - никакви закључци се не "крију од јавности". Документ из Равене је одмах по потписивању објављен на енглеском језику, а нешто касније се појавио и превод на српски објављен у "Православљу". Даље, основна тема је била примат или првенство у учењу Цркве,а не папски примат. Да ли то г. Которанин нама сугреише да ми православни не знамо шта је то првенство у Цркви? Да је наведен бар неки споран цитат поменутог документа још би се о нечему и могло разговарати. Овако, очигледно је реч о памфлетском бацању прашине у очи народу, све зарад неких и мечијих интереса. Чијих - време ће показати.

Врло су занимљиве и жеље г. Которанина:

"Моја је жеља и молитва Богу да Удружење Законоправило Св. Саве са поносом води бригу о вери и поретку у цркви."

А шта је та невладина организација "Законоправило"? на којим се она канонским основама заснива, кад је већ о канонима реч? На чијем благослову? Ког епископа? Или ће бити да њима епископ ни не треба, него ће они само по својој памети да "воде бригу" о православљу. Када се на такав начин, мимо сваког црквеног поретка "води брига" о вери, знамо како то завршава: у стварању секти. Дај Боже да нисам у праву, али неће проћи много времена када ће од "Законоправила" и сличних организација израсти нека нова секта, која ће се касније делити на мноштво "истуинитих", "правих", "јединих" "православних хришћана".

"У заклетви епископ каже да ће се повиновати Одлукама Сабора архијереја СПЦ. Једна од тих одлука јесте и Богослужење. "

Видимо наводно велико поштовање које г. Которанин указује Сабору. Врло лепо, само се питам зашто такво поштовање не покаже и у случају Равене, јер добро знамо шта је Сабор тим поводом изјавио. Или захтевана послушност важи само за неке епископе и када су у питању само неке одлуке Сабора?

Да не говоримо да су те одлуке Сабора које се тичу боголужења, нејасне када су у питању спорна места чујног/нечујног читања молитава. А нејанске су јер не постоји сагласност Архијереја по том питању, па је зато и донета одлука да се оснује Комисија која ће се тиме бавити. Сабор очигледно није желео или није могао да донесе никакво коначно решење по том питању, па је зато и изјава Сабора која се тиче богослужења срачунато недовољно прецизна када су у питању спорне финесе.

"Настала је велика пометња, деоба, управо зато што су на једној страни верујући људи који схватају значај одлуке Сабора и хоће да се она поштује и хоће да виде да епископ предводи у послушниости."

А пометња је настала јер неки људи, па и свештенослужитељи, свесно и намерно подбадају појединце против Епископа, који не тумаче одлуку Сабора онако како се њима допада. па зар не би био онда прави пут да се те групе пожале Сабору на "непоштовање одлука"? Или ће бити да они немају поверења у Сабор или пак, да су и сами свесни да је њихово тумачење Саборских одлука погрешно?

Након свега, долазимо до највећег безорбазлука и лажи г. Которанина:

"Нека би Бог дао да вас држи у вери, да Удружење Законоправило Чачак јача и да се не збуњује доласком тих неких посланика епископових који покушавају друге да лече а нису сами себе у стању да излече. И њихова прошлост је добром позната. Имали смо раније и епископа који се самовољно подношењем одлуке одрекао епископства и после тога у нашој епархији сеје небројена зла. Садашњи епископ који га прихвата са његовим погрешним савом у погледу служења Литургије и у погледу тајне исповести и Свете тајне причешћа. Тај епископ -умировљени бивши, Атанасије Јевтић не може да се задржи на једном месту управо зато што је погазио и срозао своје епископско достојанством подношењем оставке. Нема цркве у којој епископи подносе оставке. "

Дакле, "посланици Епископови" су људи сумњиве прошлости, недостојни поверења: као прави "каноничар" (можда је оправи назив "каконичар"), г. Которанин ни не помишља на потребу да евентуални своје оптужбе и докаже. Не, он се задовољава безобразним и увредљивим прозивањем, чији је циљ да облати Епископа.

Још је гнуснија његова лаж да се Еп. Атанасије "самовољно подношењем одлуке одрекао епископства". Како да г. "каконичар" не зна да је та оставка поднесена Св. Архијерејаком Сабору коју ју је и усвојио. Не само што ју је усвојио тада када је поднета, него је Св. Сабор изволео да до данас на свакој Божићној и Васкршњој посланици потписује Еп. Атанасија као "умировљеног захумско-херцеговачког" очигледно не налазећи да је то било какав канонски проблем.(Да не говоримо о томе колико је подло приговарати Еп. Атанасију што је поднемо оставку пошто је сломио врат, павши са стене док је обилазио евоју паству.)

Али не, шта се мишљење Сабора тиче г. Которанина? Он се на Сабор позива само онда када његове поједине одлуке може да (погрешно и тендециозно) интерпретира како се њему свиђа. А кад не може, онда не показује ни најмање поштовање према том истом Сабору у који се "куне".

"Оставке подносе државни функционери. Али црква је незамислива ако дозволи да духовно лице се одриче оног што је дар од Господа."

Ово је врхунска "богословска" анализа... кад би г. каконичар знао да су црквене службе дар служења, онда би му било јасно да Епископ може да се повуче са своје катедре ако је неспособан да врши своју службу. Да не говоримо да имамо доста таквих примера како у даљој тако и у ближој историји.

идеко даље:

"Постоји канонско начело: Ако епископ греши, верник није обавезан да га слуша. Верници онда кажу а куда ићи. Али Бог ће се потрудити да се ствцори пут. А Господ је рекао где су двоје и троје сабрани у име моје ја сам с њима."

Врло занимљив приступ канонима. Значи, верници по своме нахођењу одлучују који је епископ по њима православан а који не, кога ће слушати а кога не... А да није можда обавеза верника да ако се одлуче на чин непослушности због наводне јереси, поднесу тужбу Сабору, па да, ако се докаже да су лажно оптужили епископа, сами поднесу осуду екскомуникације? Да ли г. Которанин не зна за то "канионско начело", или му, као у случају одлука Сабора, оно сада сувишно јер не одговара његовим циљецима (разарања Цркве)?

Безборазлук иде даље

- Да ли се може верник позвати на епархијски црквени суд.

За мене је новина да се у цркви чланови цркви од пастрира, позивају на такав суд. Удба је имала разноврсне начине позивања. То није јединствен пример да се из административног апарата пресликавају и у употребу уводе такви методи . Јесу ли му саопштили било какву кривицу.То је крајње непастирски. То је метод сраман.

Замислите, позивање на црквени суд, каконичар пореди са "методима УДБЕ". па управо УДБА није звала на суд, него је без суда осуђивала. Зашто се неко плаши суда ако је у праву? Ако га суд и криво осуди, алиће се Вликом Црквеном Суду па и самом Сабору... Или опет долазимо до старе теме - г. Которанин не верује и црквеном суду, ни Архијерејском Сабору на који се наводно позива.

По мом скромном мишљењу управо је г. Которанин најбољи пример потребе да се лаицима суди за црквене преступе. Уколико би изостало јасно покајање, једина права мера би била да Црква одсече овај свој уд, како нас адска тама на би све прогутала.

Св. Владика Николај - Сан о словенској религији

Докле ће се ситнити велика Божија религија на секте?

Докле ће сектанти разоравати духовну грађевину Божију на земљи и тиме понижавати род људски?

Докле ви не почнете проповедати религију свету.

Докле ће човек од човека бегати у име Божије?

Докле ће малени створ – човек пљувати на светињу брата свог?

Докле ће се мржња једног олтара према другом олтару сматрати за службу Богу?

Докле ће храмови Божији бити испуњени хладним речима и хладним срцима?

Докле ће се људи не без срца и не без памети спасавати од секташке свађе о Богу на острво, које се зове Атеизам?

Дотле докле ви не дођете; докле ви не дођете и не прогласите саборну религију, која ће сабрати, и ујединити и од полу-људи учинити бого-људе.

Људи шапућу о саборности религије, а гласно се препиру о сектама.

Људи се не свађају о Богу, него о рукавицама Божијим.

Људе не дели вера у Бога, но вера у вештице.

Гордост, која долази од уображеног свезнања, исцепкала је и иситнила велику цркву Божију.

Једино спасавајуће цркве још нема; све су полуспавајуће. Ви ћете доћи и сазидати међу људима и међу народима цркву саборну, јединоспасавајућу. На вас се чека. У вас се гледа.

Цео текст се може наћи на:
http://verujem.org/teologija/nikolaj_san_o_slovenskoj_religiji.htm

Св. Николај Велимировић о Томи Кемпијском

Често се код нас чује како су духовни писци са Запада након раскола "душепогубни", "мрски јеретици" итд.

Зато је занимљиво погледати предговор српском издању "О угледању на Христа" од Томе Кемпискјог, који је (1927) написао Св. Владика Николај Жички и Охрдиски.

Између осталог, ту каже:
"Православна Црква има многа дела слична овом. Но богата ризница Православне Цркве још је неприступачна спрском читаоцу... Угледање на христа замењује засад многе духовне књиге из те ризнице, и Тома Кемпијски врши засад службу многих православних Слугу Божијих. Но и када се буду превеле све те духовне књиге богоносних Отаца Цркве, Угледање на Христа неће изгубити ништа од своје важности за спрског читаоца. мего ће му, нашавши потврду код многих других искусних духовних атлета, још милије бити"

Е сад, да неки епископ или теолог данас напише овако нешто за Тому Кемпијског или било ког западњака, ставили би га на стуб срама, све позовајући се на "Аву Јустина и Св. Владику Николаја".